Articles

RSS
  • vreme, praznici i lenjivci

    21 jan. 2009, 11h09m

    Prodjose nam svi ovi moguci i nemoguci praznici. Ili se ono bar to ja naivno nadam, mislim nikad ne znas, uvek moze da ti izrone neki novi svetac, neki novi drzavni praznik, medjunarodna proslava ili jednostavno porodicna slava, trpeze medjunarodnog kalibra.
    Medjutim, izgleda da su nam trpeze ipak bile nesto siromasnije ove godine, jer za Bozic smo na poklon dobili manjak gasa, umesto viska u novcanicima.
    Nesto razmisljam, prosto se mora postaviti pitanje sta je to trenutno najaktuelnija tema kod nas? Ja iskreno nikako ne mogu da se odlucim...
    Da li je u pitanju svetska ekonomska kriza, cekanje gasa (Godoa), cekanje isplate akcija koje su upisali svi punoletni (a i nepunoletni) gradjani Srbije, teniseri nasi zlatni, poskupljenja i cekanje na nova (pardon, redukcije cena).
    U svakom slucju, kad sve ovako poredjamo jedno do drugog, mislim da jedna rec izranja iz mora drugih: cekanje.

    Sve sto meni pada na pamet je sta bi Jaganjac imao da kaze na ovo: "Deco, jeste li prijavili akcije? Jeste, e pa pos**** vam se na akcije". Ne znam koliko je Jaganjac jos aktuelan, ne videh ga vec neko duze vreme, ali nije ni bitno. Imamo mi nase drage diplomatske oceve koji vrse istu funkciju.
    Cisto da pomenemo najave od pre pola godine - godinu. Sve gradjane su ocekivale akcije drzavnih preduzeca koja su privatizovana u iznosu od oko 1000evra. To je super, ako pogledamo sa strane, odlican marketinski potez,ali....samo postoji jedan "mali" problem sa obecanjima. Jos smo mi ovde naivni pa se setimo tako sa vremena na vreme i trazimo da nam se obecanja ispune.
    Ma sto bi narod reko, gladne nam oci pa samo trazimo. No to je pak i normalno, kod gladnog stomaka, gladne i oci.
    I tako bi covek pomislio da nam je ovo glavna tema poslednjih dana. Mislim, krajnje je logicno. Covek uvek prvo misli na svoj stomak, a popuna dzeparca i praznjenje istog dolaze u direktnu vezu sa varenjem. Medjutim, takodje glavna tema za razgovore su i vremenske prilike. Znate ono, idealna tema za razgovor sa nepoznatom osobom bi bila vreme. Kazu da je takva situacija najkarakteristicnija za Englesku. Sa okosnicom na ovakvu i onakvu kisu i promenljivost vremna. E, od sada i mi mozemo da se pohvalimo takvim razgovorima. Samo sto su nasi malo modifikovani i zasnivaju se na hladnim i toplim grejnim telima pre no na prirodnim uslovima.

    Mada, realno posmatrano, to sve nije ni bitno. Pa sve na kraju krajeva prolazno, zar ne?
    Postoji samo jedna stvar koja se ne menja, samo jedna stvar koja je stara koliko i civilizacija i postojace do kraja sveta. Naime ova, tako apstraktna imenica je toliko stara da se cak i promene na njenoj sceni odigravaju usporenim i tromim ritmom. Jos kad uzmemo u obzir da smo mi kao nacija "najstariji", naravno, razumljivo je zasto je situacija kod nas jos usporenija. Dame i gospoda u ovom poslu skoro pa pocinju da nam lice na lenjivce, mislim jos malo pa ce im se lisajevi uhvatiti za ledja koliko ne mrdaju kad se dokopaju neke fotelje i "uticaja".
    Al' da se razumemo, nisu lenjivci lenji, niti ja imam ista protiv njih (bar ne efikasno). Divna su to stvorenja, koja s' obzirom da imaju jako usporen metabolizam cak i ne koriste kako kazu svoju menzu, za koju, usputno ne znaju ni kolike su cene. Medjutim kako kazu neki od starijih lenjivaca: "Tamo hrana nije benificirana, samo se ne naplacuju troskovi". A ti troskovi izgleda da nama padaju mnogo tesko posto tesko da iko od nas obicnih, bez lisajeva na ledjima moze i da zamisli da kafa, kajgana, Coca-Cola i porcija palacinaka kosta nesto manje od 200dinara.

    Sve mi se nesto cini da, da je ova menza narodna kuhinja ne bi bilo prosjaka na ulicama.
    Dakle, sve sto ja imam da predlozim od srca svakome ko zeli da se malo zabavi je da se bavi posmatranjem lenjivca. A ako se pitate gde ih mozete naci, pa ne brinite. Oni su svuda. Samo ukljucite TV, otvorite neke novine, ukljucite radio....etc. Mada, definitivno nemojte ici na knjizevne veceri, u pozoriste, na izlozbe...to su mesta cija losa klima nepovoljno utice na njih pa nisu toliko cesti na ovim mestima.
    Kao sto rekoh, ako ste lose raspolozeni posmatrajte ih malo ovih dana, neki kupuju zirafe, neki tuze sami sebi (zaboravljajuci pritom da im se tako otvaraju samo dva opcije, ili da budu pronadjeni krivim ili da budu krivi za klevetu), neki pak glume filmske zvezde....ma nema sta ne rade. Nemojte ni misliti da se njihove aktovnosti mogu i porediti sa dvostrukim okretom kroz vatreni obruc, ovo je deset puta urnebesnije i destruktivnije.
  • prilog jednoj euforiji

    7 déc. 2008, 18h01m

    Jeste li primetili nekad kako pred pristizanje autobusa na stanicu nastane blaga euforija? Cesto uopste nije potrebno da gledate u prevcu iz koga bi se prevoz trebao pojaviti. Dovoljno je da posmatrate lica, cak samo i cupkanje svojih sadruga u datom trenutku. Kako neko u daljini nackilji broj prevoza tako nastaje laka euforija. Odmah se u prvi red postave mladji pripadnici ljudskog roda na ivicu trotoara, a sekundu ili dve nakon toga mozete i primetiti starije pripadnike kako se uguravaju medju mladunce (torbe, kese i cegeri su pozeljni u ovu svrhu).
    Naravno ovde treba napomenuti jednu od najdivnijih i najzivopisnijih pojava u prirodi. Migracija. U ovom slucaju mozemo je nazvati mini migracija s'obzirom da funkcionise samo u okviru fiktivno ogradjenog prostora autobuske stanice. Naime, svaka individua koja se nalazila na pocetku stanice premesta se na njen kraj, i vice versa. Razlog ovog divnog i sarenog pokreta velike kolicine ljudi na jednom mestu idalje ostaje ne razresen, mada moguce ima neku vezu sa evolucijom. Jednostavno izgleda da svaka jedinka trazi pogodnije mesto za sebe, po pravilu najjaci opstaju (u ovom slucaju prvi ulaze u prevoz i sedaju po mogucstvu).
    Medjutim i ako uzmemo ovo u obzir, moramo se zapitati cemu ova promena mesta, migracija bas u poslednjem trenutku. Izgleda i kao da je evolucija do sada cekace autobusa obdarila i velikom dozom nesigurnosti u sebe. Neophodnost ovog elementa je jos uvek nerazjasnjena i cesto se pitamo da li ce i nasi naslednioci ikada razumeti znacaj ove cinjenice.
    No da nastavimo. Nasa prica se zaustavila kod pravog reda duz ivice kolovoza koji je izvrsio mini migraciju. Autobus se priblizava i sve oci su uprte u njega. U ovom trenutku za cekace ne postoji nista drugo do njihove mete. Jedan od retkih momenata ljudskog roda kada mobilni telefoni ne znace ni pet para. Oci se iskolace, nastaje gipko i skakutavo premestanje s' jedne noge na drugu, torbe se pricvrscuju...iii vozac iskulira. Pise na prevozu za garazu.
    Nastane malo mreskanje, padne po koja socna psovka ali svet se krece dalje. Ceo ritual se ponovi nakon par minuta i tada se prevoz zapravo zaustavlja. Naostrenih ruku, spremnih za hvatanje i guranje i cipela za sutanje (preporucljivo je kao sto vec pomenusmo da nosite i torbe i kese kao dodatni alat za guranje) cekaci prestaju to da budu, dolazi do metamorfoze i kao sto od gusenice nastaje leptir takood cekaca nastaje gurac.
    Autor ovog teksta prosto nije literalno toliko sposoban da bi mogao da opise taj udar adrenalina koji dovodi do ove metamorfoze, mada se moramo zapitati da li bi i Dostojevski bio kadar za tako nesto.

    U svakom slucaju, kao dodatak ovom tekstu valjalo bi izdvojiti i nekoliko posebnih primeraka:
    Nosioci bundi i paperjastih stvari koje izazivaju lancanu reakciju kijanja.
    Ljudski rudnici pudera - racunajte na izlazak iz autobusa u sasvim novoj boji odece.
    Propovednici - u ovom slucaju korisno je da imate slusalice a i meditacija ne bi dosla na odmet
    I naravno: mirisljivi, hvataci, dugoprsti...etc.
    No o tome nekom drugom prilikom...
  • ne razumem

    19 jui. 2008, 14h41m

    Cesto samo oni koji su gladni ne umeju da kradu.
    Mozda ja opet o glupostima, ne mozda, sigurno, ali dokle bre da stvaramo sisteme u kojima samo bogati smeju da kradu, a gladni trbeba da umru.
    E sada ovo se opet kosi sa mojim principom opstanka jacih, evolucija zar ne. Ali nekako usled sve te evolucije ja zapadoh u corsokak (ili bolje reci ja sam evolutivni corsokak) jer osecam nesto, mozda tugu. Zasto, ako su principi prirode toliko jednostavni i elegantni? Zasto mi je jutros bilo muka u prodavnici kada su uhvatili neku bakicu da je maznula JEDNU KESU SUPE. Zasto mi je bilo muka dok su se prodavacice ponasale poput malih bogova? I zasto uopste mi kao ljudi imamo nedoljive teznje da se deifikuijemo?
    Razumem princip drustva, razumem osnove ekonomije i politike, jasno mi je zasto je lakse krasti na veliko nego na malo. Jasan mi je princip samoodrzanja drzave, Jasno mi je je sta je utopija. Jasana mi je neophodnost sistema i podrzavam njegovo postojanje u najvecem, iako ga kao individua ne prihvatam za sebe, upravo zato sto ga razumem. Ali zasto sam sada besna, ako prihvatam i razumem neminovnost svega. Ne razumem???

    I pitam se ima li ovo smisla sto sam napisala i razume li iko sta sam htela reci ili sam se i konacno izgubila...

    P.S.I mozete poceti sada o kleptomanima i ne znam cemu, ali nije u tome poenta, zar ne.
  • kraj istorije

    3 jui. 2008, 20h29m

    Patrik Ourzednik - Europeana

    "...I onda je godine 1989. jedan americki politikolog smislo teoriju o kraju istorije, prema kojoj se istorija godine 1989. u stvari zavrsila, jer moderna nauka i nova komunikacijska sredstva omogucavaju ljudima da zive u blagostanju, i da je opste blagostanje garancija demokratije, a ne suprotno, kako su nekada mislili prosvetitelji i humanisti. I da je gradjanin u stvari potrosac, i da je potrosac takodje gradjanin, i da se sve forme drustva razvijaju u pravcu liberalne demokratije, a da ce liberalna demokratija, opet, dovesti do nestanka svih autoritarnih formi vlasti, i do politicke i ekonomske slobode, i jednakosti, i do nove ere u ljudskoj istoriji, ali koja vise nece biti istorijska. Ali mnogi ljudi nisu tu teoriju poznavali, pa su i nadalje pravili istoriju kao da ih se ne tice, ni luk jeli, ni luk mirisali."
  • nastavak...ili ti sport?

    2 jui. 2008, 21h51m

    Dakle, sta radimo poslednjih dana.


    Pa izgleda ne mnogo. Malo se krckamo u sopstvenom sosu. Neki od nas to rade i na plazi ili bazenu...opremljenim neprocenjivim pogledom na ljude koji skacu jedni drugima na glavu da bi se uronili u blato ili neki bazen i prijatno tople izlucevine drugih ljudi.



    I tako dok se hladimo sladoledom ili kakvim alkoholom vajkamo se. Prvenstvo u fudbalu je proslo i to bez NAS. No, prosecan gradjanin se pocese po stomaku, izvadi novo pivo iz frizidera, uzdahne i kaze - pa sta sad. Sta je tu je. Slegne ramenima i seti se da svoj nacionalni ponos i svrsishodnost moze da razvije gledajuci tenis. Bar u necemu da pobedjujemo. I tako upali nas komsija TV i taman sto se zavalio u fotelju sa kojom je pregurao i najbolje i najgore dane, i taman sto je gucnuo svoje 'ladno pivce, kad ono, nema vise ni Noleta ni Dzej Dzej, ni Ikice, ni Mikice. Pa u ^%$&*^%!! Ciji zivot sada da zivi.



    Ma garant su za sve krive one sudije. Ne mogu da podnesu da smo bolji od njih pa nas sputavaju. I strani placenici, uvek su za sve krivi starani placenici, za ono sto nam se desava, nikad mi, a-a. Mi smo sami sebi najbolji i prosto najsavrseniji i bili bi najbolji na svetu (u svemu) samo da nije stranih placenika. I vodili bi najsavrsenije zivote pune ljubavi i srece samo da nije komsije ili kakvog rodjaka koji nam zagorcava zivot.



    Ali sta je tu je. Na srecu pored serija imamo mi i stalne TV zvezde. I taman se covek ponada da ce malo da se zamasti abrovima o sastavljanju nove-stare vlade, kad eto ti. Vaterpolista imao nesrecu. Svi se "oglasivaci" bacise u kukanje i lelekanje. Jadan Daca i jadna Naca. Pa tako dobar momak, pa zasto on, zasto ne neko drugi. Mozda neko nepoznat. Mozda samohrani otac dva mala deteta koji radi kao moler po ceo dan, a onda se vraca kuci motorom iz II svetskog rata, da bi doneo u svoju stracaru nesto namernica, video klince i pruzio im par osmeha.


    Jesam li blasfemicna, izmisljam li???
    Da li sam blasfemicna zavisi od toga kom se bogu klanjate. A da li izmisljam - ne. Znam osobu sa jakom voljom za zivotom koja odgovara opisu. Ali nije ni to bitno jer se svaki dan dogadjaju i gore stvari. Mozete reci i da sam bezosecajna i da se ne moze porediti nesreca nekog poznatog i nekog ko "nista nije uradi za drustvo". Mozete reci i da ne shvatam poentu. I da sam gruba i neotesana. Ali ipak, odbijam da prihvatim licemerje, pa makar i ono bilo sasvim normalno i shvatljivo.
  • danasnja inspiracija

    26 mai 2008, 20h46m

    evo i ovde...

    26.05.2008. temperatura iznad normale za ovo doba godine, ili prostim jezikom: ne izlazi napolje ako ti nije nuzda.

    Drugi dan nakon uzbudjenja zvanog Eurosong i idalje je glavna tema po piljarnicama, skolama, kancelarijama, parkovima i obliznjim kontejnerima. Rusi su odneli pobedu, sta je obukla predstavnica koje zemlje, kakva je bila scena, a koliko je sve to kostalo...etc. Elem, sto se mene tica bila je guzva u obliznjem marketu na kasi poslednjih dana. NO, prodje nam i to uzbudjenje.

    Kada vec pomenuh markete, juce nam se javnost malo promeskoljila povodom poskupljnja mesa. Kazu, postali smo nacija vegetarijanaca i to izgleda onih koji ne konzumiraju ni mleko ni jaja. A meni se samo cini da drzava brine za svoje gradjane, jer ipak, priznajte, kako izgledaju deca kada prodjete pored neke osnovne ili srednje skole. Pa kad sve uzmemo u obzir svo ovo nasilje u skolama poslednjih dana i nije toliko cudno.

    Elem, politicari toliko brinu o nama poslednjih dana da uopste ne mogu da se pobrinu za sebe. Nikako jos da se dogovore ko je kome krvni neprijatelj, a koje se krvne osvete jos mogu i zaobici. Mislim, ipak je nezgodno, iza njih stoji gomila pristalica koja ne zna sa kojom strankom sme da se maklja, a sa kojom je u primirju.

    U svakom slucaju, danas je i dan carinika, tako da ako putujete gde budite ljubazni i mislite na njih.