Articles

Može ona i bolje.

Britney Spears se konačno vratila na muzičku scenu, normalna, što je diskutabilno. Možda je bolje reći – psihički kontrolisana i sa dobro isplaniranom marketinškom kampanjom. Ovoga puta, imamo Britney iz virgin-baby-one-more-time perioda sa malom dozom blackout ludila, sve to, naravno, zapakovano.

Ali, šesti studijski album Circus se razlikuje. Od čega? Pa od Blackouta. Na Blackoutu je Britney eksperimentisala sa r’n’b elektro zvukovima, nijednom baladom i svime što je potpuno netipično za nju, te su tako mnogi oni koji su bacali otvoreni hejt na nju voleli ovaj album – da li zbog supertrash imidža koji ga je pratio ili zbog zavodljivo bolesnih zvukova, ostaje nerazjašnjeno, tek Blackout je i bez medijske promocije (pardon, isplanirane medijske promocije – paparaci ludilo i 24/7 high-on-something-everything-Britney se ovde ne računaju) uspeo da uspe na većini lista.

Circus je daleko od eksperimentisanja na drogama. Circus nije cirkus. Circus je vešto isplanirani bubblegum pop upakovan u jarke boje, sa dobrom aromom. Britney se ujedinjuje sa ljudima koji su radili njene početničke albume – kao što je Max Martin ali zadržava i saradnike iz doba Blackouta, kao što je Danja i privodi nove u vidu Dr Luke-a koji je zaslužan za uspeh Katy Perry. U tom smislu, na Circus se može gledati kao na neko sretanje In the Zone i Blackouta sa primesama popa koji se nalazi na ... Baby One More Time i početničkog eksperimentisanja koje smo sreli na Oops.. I Did It Again. Zbog toga je možda ono što je razočaravajuće je da Circus beži od urban zvuka koji smo mogli čuti na prethodna tri albuma i vraća se full path popu.

Album otvara pesma Womanizer, delo nepoznatog dvojca. Istu stvar biste dobili kada bi otišli u vatrogasnu stanicu, uključili sirene i udarali u šerpe. No, iako možda najlošija pesma na albumu, Womanizer uspeva na listama. Da se razumemo – beat jeste bolestan, prelazi su dobri, i da, ovo je ono što je bilo potrebno Britney za pravi povratak. Fotokopija Toxic spota – iako sa te strane kritikovana, spot ipak dobio prelaznu ocenu. Zanimljiva stvar je da Womanizer dobija zavidni radio play na radio stanicama u Srbiji, s obzirom da pesmu čujete kad kupujete dopunu, kokice, cigarete. Naravno, ovo ne uključuje najslušaniji radio u zemlji, večito alternativni i drugačiji B92 radio, koji smatra da je Britney previše komercijalna za njihove liste dok su Pink i The Saturdays nisu, pop produkti isti kao Britney, ali je to već neka druga priča.

Circus, naslovna numera je simpatična pesmica. Pametno izabrana kao drugi singl, plasiran na dan albuma, sa spotom koji podseća na Slave 4 U, možda sasvim slučajno zbog istog režisera (Francis Lawrence, koji je režirao i I Am Legend film) tako da pesma ima potencijala da uspe. Britney se ovde polako približava Madonni.

Guy Sigsworth je producent prve balade na albumu, Out From Under. Lepo je videti, zapravo čuti, da se Britney vratila i sporijim pesmama i ovo je upravo ono što se od nje i očekivala – jaka balada, potencijalni singl koji bi mogao da ponovi uspeh Everytime iz 2004. godine.

Danja je očigledno previše radio za Danity Kane te se taj uticaj čuje i u Kill the Lights – simpatičnoj rnb-electro-pop-štagodjoš pesmici, u kojoj se može osetiti seksualna tenzija koju nam je donela pesma Get Naked a koju Danja počinje rečima Our very own Pop Princess -now Queen of Pop, has a special announcement čime je jasno objavljen rat svim hejterima i rešenost da se tron preuzme. Kill The Lights je, stihovno, nastavak Piece of Me i govori o “povezanosti” Britney i paparaca gde – samo oštrije – Britney preuzima inicijativu. Danja se, na opšte iznenađenje svih, pojavljuje samo još jednom na albumu i to u potpuno drugačijem svetlu. Blur je savršena r’n’b balada sa bitom koji je jako sličan Two Man Show bitu Timbalanda, ali to već nije činjenica koja čudi. Pesma je veoma dobra a ono što je deli od savršenstva je mala dorada na prelazima. Nažalost, Blur nije ono što se očekivalo od Danje jer svi bi više voleli bolesnu pesmu koja bi bila dostojni zamenik za Gimme More skakanje u klubovima.

Shattered Glass. Britney Spears 2001. Upravo taj zvuk donosi ova pesma. Zanimljiva, pevljiva, tera na igru. Simpatična. Suviše kratka i to je možda u nekim momentima čini nevidljivom. Refren vuče na eurotrash a cela pesma na teen pop. Uvod u pesmu je takođe diskutabilan.

Iako Junkie XL nema nijednu pesmu na albumu, pesma Unusual You neodoljivo podseća na njegovu And Then We Kiss koju je producirao za B In The Mix kompilaciju. Klasična elektropop balada i svakako nešto na šta oni koji nisu preslušali Junkija i And Then We Kiss nisu naviknuti. Bloodshy & Avant imaju uvek dobru stvar za Britney, no ovo nažalost nije ništa što već nismo čuli. Ipak, jedna od boljih.

Pesma koja prosto ulazi u glavu je If You Seek Amy – što zbog robotskog bita, što zbog teksta u kom je Britney puna samopouzdanja, a i – zaboga – ne zove se svaka pesma danas F.U.C.K. me (da, da, spelujte to.) Max Martin je još jednom dokazao da zna da pravi innocent but not pesmice ali je ovo suviše dečije za ovaj stadijum dok je Lace And Leather suviše zvuči kao neobjavljena Hard Candy pesma sa Paris Hilton vokalima, a negde pred kraj nas tera da se setimo muzike iz Melrose Place i Beverly Hills vremena.

Totalno bolesna i pointless pesma javlja se u vidu Mmm Papi, gde Britney vrišti o super sexy papiju. I u svoj toj boleštini i koliko god iritantna bila, Mmm Papi tu i tamo zna da bude simpatična i zanimljiva.

Brza, pevljiva, dancefloor pesma, Mannequin sa užasno iritantim vokalima koji se izvijaju i uvijaju na početku ali ipak zavodljiva i potencijalni singl koji bi verovatno bolje prošao u klubovima nego na listama.

Pesma koja zatvara osnovnu verziju albuma je možda suviše lična za jedan ovakav album. U My Baby, Britney peva o svojoj deci u jako sporoj i na trenutke (?) dosadnoj baladi. Znamo da voli decu, ovo je samo možda too much.

Bonus pesme za sva moguća područja i izdanja, jako su zanimljiva! Radar, apsolutno poznata pesma i apsolutno dobra (najbolja?) pesma, koju smo već čuli na Blackoutu a koja je trebalo da bude malo izmenjena u Circus verziji. Izmenjena verzija donosi izmenjeni pocetak, vokali su robotizovani a tonalitet je nizi za pola stepena. Kao bonus se našla verovatno zbog Bloodshy & Avant, kojima je obećano da će ovo biti singl.

Rock Me In, odličan eurotrashpop i da nije evropski bonus i da Rihanna nije već uradila istu stvar sa Shut Up and Drive, bila bi odličan singl. Ipak, zavodljivija je nego Rihannina. In The Zone ali na speedu nam donosi Phonography. Taman kad misliš da je već prerasla telefonski seks, vidiš da nije. Veoma simpatična pesma, brzo spora, svojevrsni nastavak Breathe on Me (zato je na speedu.) Toliko je trash da mora da se voli. Čudna i ... čudna(!) pesma jeste Amnesia, japanski bonus, koja pomalo podseća na osamdesete ali opet sa silom nekih čudnih zvukova i kompjuterski iskonstruisanim glasom. Simpa i okej. Sasvim za leftover bonus.

Da je David Guetta radio pesmu za Britney, ona bi svakako zvučala kao iTunes bonus Trouble. Pristojna i sasvim okej za poneki petak u klubu.

Svakako se mora pomenuti i fantastična Lady Gaga čije pesme nisu uspele da dođu do glavnog tracklistinga ali se bar jedna našla na iTunes evropskom bonusu. Quicksand zvuči baš kao ono što bi GaGa uradila ali nedovoljno dobro i mnogo lošije od onog što ona ume. I previše GaGe u back vokalima, ovoga puta loše. Nemački bonus nam donosi Rock Boy – još uvek nepoznato kojih autora mada ja tipujem na GaGu – bit pesme je isti kao bit za Beautiful, Dirty, Rich a background vokali preterano podsećaju na nju.

Vraćam se na početak i tvrdnju – može bolje. Povratak na bubblegum pop svakako je nešto što nismo očekivali, ali je u ovom trenutku ispalo sasvim dobro. Zadovoljavajuća četvorka. Subjektivno. Citiraću najmlađu sprsku stranku – najbolji idu napred. Ipak, ovo i jeste napredak, barem na psihofizičkom nivou. Rihannu sad stavljamo u drugi plan, Leona Lewis takođe može da se skloni. Makar na kratko. Jer, bitch's back and she rules.